Ma koliko mi našu intimu ograničili na
pokoju riječ iz našeg (osobnog) života tu i tamo, dajući samo naznake onog što
nam se trenutno događa, naša privatnost uvijek se provuče do nekog javnog
mjesta. Sve je to dio suvremenog života. Većina nas zbog toga nije niti svojim
najbližim prijateljima rekla da imaju svoje blogove kako bi pokušala zaštititi
barem jednu stranu svoje privatnosti. Znam to. Ovo ljeto jedna od najbližih prijateljica začuđeno me pogledala kada sam joj rekla da imam svoj food blog dok smo neobavezno čavrljale
sunčajući se na Drveniku. Začudila se
šta takve stvari nisam i ranije rekla
budući da smo u većini zajedničkih druženja zajedno kuhale ili degustirale neka
jela. Kao da su to moji prijatelji očekivali od mene.
Nasmijali smo se. Bilo je
lakše.
Danas, moj blog i vaše blogove koji se nalaze na popisu s desne strane,
moji prijatelji spremno dijele i traže nove, provjerene recepte :)
Neki od njih nalaze tkanine za slikavanje, kupuju kuharice, zdjele, predlažu
zajednička druženja uz predjela, glavna jela i deserte u kojima spremno dijelimo
uloge domaćica... a u životu dobiješ onoliko koliko i sam daš. Nisam ni očekivala
da će ljudi to toliko podržavati! Hvala im na tome od srca!
Ovom svijetu treba više lijepih stvari.
A prijatelji? Prijatelji su da te
podržavaju u onome što voliš. I u onome što ne voliš. I da ti njih podržavaš,
mada vam se mišljenja razilaze. Tada je prijateljstvo najčvršće.
Oni koji vas ne vole tu su da budno paze
na svaku vašu pogrešku. Čovjek je
svjestan da nikada ne može svima ugoditi i svih zadovoljiti, pa se pored poželjnih
konstruktivnih kritika nađe i poneki od onih komentara koji nisu ni malo
konstruktivne naravi. Zanimljivo kako takav komentator uvijek ostane anoniman. Kada
pod maskom Anonimnosti skriva svoj identitet kao zmija noge i boji se reći ono
što misli javno. U oči. Bez kukavičluka. Bez anonimnosti. Da, da, znam da je
doba maškara oko nas, veljača se bliži u punom jeku (maškare su nam pred
vratima) ali obrazovani ljudi nikada si ne bi dozvolili tako niske pobude. Čak
i kao maškare. Otvaramo li svojim blogovima vrata ljudima kojima ego/zavist ne dopušta da budu sretni zbog tuđeg uspjeha ma koliko sitan i neznatan bio?
A opet, sve je to ljudski. Poštujem.
Ali onda bi i gospoda Anonimci trebali
poštovati našu želju da njihove samoreklame u komentarima, komentare koji
nemaju veze s receptima, pa i one napadačke koje zapravo i nemaju veze s vama ne moramo objavljivati. Jer u životu se mora samo umrijeti.
A ako im se ne sviđa trkeljenje koje
ostavljamo kao dio sebe na našim blogovima, u našim komentarima, u našim
receptima, naše sretne trenutke i žalopoljke (jer ovo su ipak naši blogovi, nezavisni, besplatni i nikome plaća ne sjeda na račun od njih), pa hej, internet je velik, svijet
još veći, slobodno nas mogu zaobići :)
Ostajem pri svome!
Da li ste vi svojim prijateljima rekli da
imate svoje food blogove i kako su oni reagirali? Ili tu stranu svog života
ipak ostavljate samo za sebe?
Da malo prijeđemo na recept.
Ovog
tjedna u našoj široj obitelji u većini razgovora koje smo vodili uvijek su se
spominjale između ostalog, i naranče iz našeg vrta. U Dalmaciji sezona naranči
pomalo je na izmaku, no još uvijek možete vidjeti pokoju na stablima. Ako ste
ikada probali domaće naranče, one kiselkaste, onda znate o čemu pričam. Ovaj
kolač zapravo je jedan stari recept koji je već godinama u našoj obitelji, a
tradicionalno ga moji rođaci, ponajviše ujna, spremaju za Božićne blagdane. Ne znam zašto je to
tako, ali meni i nije neki blagdanski kolač, više mi je divan citrusni jesenski
kolačić. Nisam ništa mijenjala, donosim vam recept u originalu.
U tijesto idu i sok i pulpa naranče, pa
iako u njega idu i orasi, oni nisu mljeveni već grubo sjeckani, a što ga čini fino
sočnim i nimalo suhim. Uvijek koristim gustin (škrobno brašno) umjesto običnog
brašna. S običnim brašnom ovaj kolač ispadne dosta težak, gustin mu daje onaj
lagan okus. Sjeckane naranče u tijestu upotpunjuju doživljaj dok grickate ovaj
kolačić. Možda za neko druženje ili goste?
Kako bilo, uzmite 8 malih (klasa S) ili 6
većih jaja jer u tijesto ne ide prašak za pecivo.
Glazura od čokolade daje mu poseban touch. Umjesto ove čokoladne glazure
možete koristiti svoju omiljenu čokoladnu glazuru :)
I da, koristim uobičajenu tepsiju koje
inače dobijete s pećnicama.
Uživajte!
Kolač od naranče i oraha
(za 8-12 osoba)
Za tijesto:
·
250 g oraha, grublje nasjeckanih
(ne mljevenih!)
....................................................................................................................................................
·
150 g kristal šećera
....................................................................................................................................................
·
8 manjih jaja
....................................................................................................................................................
·
125 g maslaca, otopljenog
....................................................................................................................................................
·
4 velike naranče, iscijeđeni sok +
pulpa
....................................................................................................................................................
·
Žličica ribane korice naranče
....................................................................................................................................................
·
2 žlice (vrhom pune) škrobnog
brašna (Gustin)
....................................................................................................................................................
·
1 naranča, iscijeđeni sok (za
preljev)
....................................................................................................................................................
·
1 limun, iscijeđeni sok (za
preljev)
....................................................................................................................................................
Za glazuru:
·
100 g tamne čokolade, 72% kakaa
....................................................................................................................................................
·
50 g čokolade za kuhanje, 40%
kakaa
....................................................................................................................................................
·
50 g maslaca
....................................................................................................................................................
Priprema:
·
Zagrijte pećnicu na 180°C. Tepsiju
obložite papirom za pečenje pa ostavite sa strane.
...................................................................................................................................................
·
Orahe očistite od ljuski pa ih
grublje nasjeckajte. Ostavite sa strane.
...................................................................................................................................................
·
Dvije naranče iscijedite pa
upotrijebite i sok i pulpu. Preostale dvije naranče ogulite od kore, očistite
od eventualnih koštica pa narežite na manje kockice.
...................................................................................................................................................
·
Bjelanjke odvojite od žumanjaka pa
ih istucite u čvrsti snijeg. Ostavite sa strane.
....................................................................................................................................................
·
U drugoj zdjeli žumanjke istucite
s šećerom dok ne dobijete svijetložutu smjesu, a potom dodajte maslac, sok,
pulpu i nasjeckane naranče, koricu naranče te na kraju škrobno brašno. Između
svakog dodavanja sastojka dobro izmiksajte kako bi se svi sastojci spojili.
....................................................................................................................................................
·
Polagano, žlicu po žlicu
umiješajte bjelanjke stalno miksajući.
....................................................................................................................................................
·
Na kraju umiješajte sjeckane orahe
pomoću silikonske lopatice.
...................................................................................................................................................
·
Pripremljeno tijesto izlijte u
tepsiju.
....................................................................................................................................................
·
Pecite oko 20 minuta, a prije nego
kolač izvadite provjerite pomoću čačkalice da li je kolač pečen. Čačkalica bi
trebala biti suha nakon što je izvadite iz tijesta.
....................................................................................................................................................
·
U međuvremenu, dok se kolač peče,
iscijedite sok jedne naranče i jednog limuna. Tim sokom prelijte još vruć,
gotov kolač. Ostavite da se upije, otprilike 10 minuta.
...................................................................................................................................................
·
Obje vrste čokolade pomiješajte s
maslacem, a potom otopite na pari. Prelijte čokoladnu glazuru preko kolača.
Ostavite kolač da se do kraja ohladi na sobnoj temperaturi, a potom ga
premjestite u hladnjak. Ostavite u hladnjaku najmanje 2 sata, najbolje preko
noći. Kolač prije posluživanja narežite na prutiće ili kocke pomoću vlažnog
noža.
...................................................................................................................................................
·
Poslužite ohlađeno.
...................................................................................................................................................
English version
Most of us because of that didn't tell their closest friends to have a blog. I know it.
This summer one of my closest friends looked at me puzzled when I told her to have a food blog. She wondered why I had not told before. As if they were expecting that.
We laughed. It was easier.
This world needs more nice things.
Have you told your friends to have a food blog and how they react? Or, this part of your life is still your personal thing?
You should make this cake because it's
amazingly delicious: light and moist, tender and orangey.
I made it because we had some domestic oranges
from my Grandma's garden. And also, I
made it because my friend came to us, and she and M. love, love, love this
cake!
This recipe is in our family for ages :)
This recipe is in our family for ages :)
Orange
& Walnut Bars
(serves 8-12)
For the batter:
·
250 g walnuts, coarsely chopped
....................................................................................................................................................
·
150 g crystal sugar
....................................................................................................................................................
·
8 small eggs
....................................................................................................................................................
·
125 g butter, melted
....................................................................................................................................................
·
4 peeled oranges, juice and pulp
....................................................................................................................................................
·
1 tsp grated orange zest
....................................................................................................................................................
·
2 tbsp starch flour
....................................................................................................................................................
·
1 orange, juice
....................................................................................................................................................
·
1 lemon, juice
....................................................................................................................................................
For the glaze:
·
100 g dark chocolate, 72% cocoa
....................................................................................................................................................
·
50 g chocolate, 40% cocoa
....................................................................................................................................................
·
50 g butter
....................................................................................................................................................
Steps:
·
Preheat the oven at 180°C (350 F).
Line a baking pan with parchment paper. Set aside.
...................................................................................................................................................
·
Coarsely chop the walnuts. Set
aside.
...................................................................................................................................................
·
Get the zest of the orange by
grating the orange peel. Then, squeeze 2 oranges to get the orange juice. Use
pulp too. Slice into cubes the remaining 2 oranges. Set aside.
...................................................................................................................................................
·
Beat egg whites until stiff peaks
form. Set aside.
....................................................................................................................................................
·
In a bowl, combine egg yolks with
sugar. Beat with an electric mixer until it is pale and light in color. Add butter, prepared oranges, grated orange
zest and starch flour. Mix to combine well.
....................................................................................................................................................
·
Slowly incorporate the egg whites.
....................................................................................................................................................
·
In the same end, add walnuts using
wooden spoon.
...................................................................................................................................................
·
Pour the batter into prepared into
a baking pan.
....................................................................................................................................................
·
Bake for 20 minutes, or until the edges
are slightly golden brown and a toothpick inserted in the center comes out
clean.
....................................................................................................................................................
·
In the meantime, squeeze 1 lemon
and 1 orange. Pour the juice over a hot cake and let rest for 10 minutes.
...................................................................................................................................................
·
In a double boiler, melt chocolate
and butter, stirring until smooth. Remove from the heat and pour over the cake.
...................................................................................................................................................
·
Set in a refrigerator at least 2
hours. Cool completely before serving.
...................................................................................................................................................
Pin It Now!
znaš onu narodnu: 'za dobrim se konjem prašina diže!'... ;)
ReplyDeleteDođe mi da dio tvog teksta objavim na svom blogu u sklopu sljedećeg posta. Naime, imam i ja "svog" anonimca. Srećom stavila sam na vrijem opciju moderiranja komentara, ali to tu osobu ne sprječava da i dalje piše komentare.
ReplyDeleteU zadnje vrijeme kolači s narančama mame sa svih strana. Nisam još probala kombinaciju tamne čokolade i čokolade za kuhanje koristiti za glazuru.
Tamara, ako hoćeš i cijeli iskopiraj :)
DeleteNajgore od svega je šta ja znam ko je ta osoba. I ona to zna. Zato moje komentare nikada nećete vidjeti na njenom blogu :)
Znaš šta Majo, ja u potpunosti smetnem sa uma da nas čitaju i drugi ljudi. Nekako mi je normalno da mi koji se znamo virtuelno komuniciramo pa se tako zanesem u komentarima i potpuno zaboravim da i drugi ljudi prate i stiču utisak o nama. Pozdrav svim Majinim prijateljima. Ako ste klopali u Majinoj kuhinji lično, moram vam reći da vam zavidim, naročito na onim morskim specijalitetima i rižotima!
ReplyDeleteAnonimnih kometara nisam nešto imala loših, u stvari ni jedan ali bilo je 2-3 komentara iz blogerskog sveta onako koji nisu na mestu, ali Bože moj, samo iskuliraš i to je to. Svako sebe predstavlja svojim komentarom, a ono što pišemo govori o nama samima a ne o drugima.
Za moj blog skoro niko iz moje okoline ne zna. Jednostavno tako mi prija!
Kolač je divan. Samo napiši koja je veličina pleha u pitanju. Već osećam kako bi mogao mirisati.
I ja nekada smetnem s uma i zanesem se. Ali tako mi i odgovara.
DeleteJelena, nadam se da ćeš i ti jednom skoknuti na ljetovanje do nas pa da probaš osobno iz prve ruke pravu dalmatinsku spizu :)
Pozdrav svim našim anonimcima ma gdje bili :)
Nemoj brinuti zbog takvih komentara, ne mozemo svima ugoditi... moji prijatelji vecinom znaju da pisem blog, one koje to zanima kazu da rado citaju recepte i na svom blogu nisam dosad imala neko neprijatno iskustvo, ali sam dozivela na drugoj strani kada sam stala u odbranu svojih slika koje su bez moje dozvole prisvojili i objavili, vrlo neprijatno i ruzno, doduse takvo ponasanje valjda vise govori o njima samima.:(
ReplyDeleteA recept je odlican, bas sam nedavno zabelezila isto jedan fini receptek sa narancama, pa kad se bacim na isprobavanje!:))) kiss
Kad sam krenula nitko živ nije znao a onda je slučajno na mene nabasala moja prijateljica i dobro me ošpotala i priznala da uživa i da jedva čeka da vidi moj novi post i to me je i više nego ugodno iznenadilo pa sad i na neki način i više uživam a na moju sreću do sada nisam imala neugodnih iskustava iako me negativni komentari ne uzbuđuju već nastojim biti sve bolja i bolja.
ReplyDeleteNemoj se osvrtati na zlobne jezike i dok ti uživaš uživamo i mi s tobom.
Same old story... Zbog takvih sam ljudi i komentara otišla s Coolinarike prije dosta godina. Ljubomora i zavist su opake stvari. Od kad imam blog, moram priznati da nisam imala većih problema s time, ali znam da neki ostavljaju super komentare, a na svakom idućem koraku pljuju po meni. Još gori od anonimaca koji te napadaju su oni koji će ti u lice govoriti hvalospjeve, a čim se okreneš pljuvati po tebi. Ali to je sastavni dio života. Kolač je super, obožavam naranče u kolačima, pogotovo ovakvim starinskim.
ReplyDeleteTako mije zao sto nemam toliko vremena da svakodnevno pogledam vase blogove i napisem komentar, ali jedva spajam kraj s krajem sto se tice vremena...ali nisam mogla odoljeti ne napisati ovdje komentar :) Imam i ja zajedljivih upadica, ocito neka ima viska vremena pa ispravlja gramaticke pogreske moje i mojih citatelja, i puno drugih stvari i nekako pretpostavljam tko bi mogao biti tvoj anonimac:))) Mozda imam zajednicku prijateljicu:)))) Recept za pet, a za fotke vec znas:)
ReplyDeleteSvi moji prijatelji i poznanici znaju da pišem blog. Neki se čude (priznajem čudi se i mm:), nekima je to simpatično, veći broj me podržava a ja znam da meni još uvijek pričinjava veselje. I sve dok je tako, baš me briga (zamalo nisam napisala onu našu vulgarnu)! Dođeš tako do neke faze, vjerojatno su to kilometri u nogama (da ne kažem godine) kada se ne obazireš na takve stvari.
ReplyDeleteA kolač je baš poseban, a naranče i čokolada su odličan spoj. I štro mene posebno privlači: sjeckani orasi!!!
Majo, mogu ti samo reći da ostaneš svoja, jer si super :9 Ja uživam u svakom tvom postu i sličicama.
ReplyDeleteJa još na sreću nisam imala baš negativnih iskustava i nemam uključenu opciju moderiranja komentara, otvoreno je sve, ali ukoliko se tako nešto dogodi, uključit ću ju. Naime, i ja kao i Jelena zaboravim da nas drugi čitaju, nekako nas doživljavam kao jednu kompaktnu zajednicu :) Onda mi tu i tamo netko iz stvarnog života spomene neki recept pa se zapitam otkud zna za to...a onda se sjetim-blog :) Ni ja u početku nisam nikome govorila za blog, a i sad ne trubim to baš na sve strane niti spominjem, mada ljudi uglavnom znaju, najviše zbog toga što izlazi u V magazinu.
I da se osvrnem na ovaj krasan receptić-jako mi se sviđa.
Pozdrav!
ReplyDeleteJa sam Zrinka i pratim tvoj (mogu se ja obratit sa 'ti'? :)) blog već neko vrijeme, zapravo većinu vaše blogosfere :). Prije otprilike dvije godine slučajno sam naletitila na vas i od tada sam rijetko koji post propustila. Što reći, oduševljena sam :). Uživam u vašim receptima, pričama, idejama i moram priznati da ste jako maštovite i uvijek nađem neku inspiraciju u vašem svijetu. Evo, iskreno, nikad mi dosad nije palo na pamet komentirati nešto, ali sad sam odlučila na to da vam pokažem da ima nas 'anonimusa' koji vas vjerno čitaju i uživaju u svakom slovu i svakoj slici (svake pohvale i za fotografiranje). Takvi zlobni komentari su samo posljedica nekakve zavisti i molim vas da se ne obazirete, da im se stvarno ne sviđate, ne bi vas čitali.
Nekako mi je najdraže poslije posla prevrtit sve vaše blogove da vidim šta ima novog :)Čak sam se zabrinula da bi ih zatvorile za javnost i nadam se da nećete.
Receptić je stvarno super i znam na šta misliš kad kažeš 'domaće naranče' (meni su moji poslali iz kaštela) i sve mi se čini da će završit u u ovom kolaču :))
Evo puno pozdrava svim blogericama, super ste :))
Ja nikome osim dragom nisam rekla za blog ali nazalost neki ljudi su saznali (za koje ja nisam htela) i tog trenutka ja sam prestala potpuno biti JA :( ali sad sta je tu je :)
ReplyDeleteSlikice su ti kao i uvek vesele i prelepe...
Imam velik broj prijatelja, i baš dobrih i svima sam rekla za blog. I vidi sad, neki kažu, joj pa to ti je bez veze, kaj će ti to, neki ne kažu ništa i nikad ga ni ne otvore, a neki prate iz posta u post. Ali pazi, dobri i provjereni prijatelji, to znači da smo različiti i različitost treba poštivati, pa čak si uzimam slobodu da kažem, i ljubomoru mnogih. Znam neke blogerice koje su utrnule svoje blogove iz razočaranja zbog zlobnih komentara, šteta, zloba nas čeka na svakom čošku na žalost, zato se treba izdignuti od toga i ići dalje svojim putem.
ReplyDeleteRecept odličan, volim ovakve autentične bisere starih kuharica, hvala ti na tome.
Cure moje, sad ste me baš ugodno izenadile s komentarima :)
ReplyDeleteŽao mi je što se i vama događaju slične stvari. Upravo zbog toga je i bilo moje pitanje da li našim blogovima otvaramo vrata takvim ljudima. A ja takve ljude ne želim puštati u svoju kuću, za svoj stol. Samo zato ih žalim.
Ja nas doživljavam kao jednu zajednicu i ponekad se toliko uživim u komentarima da jednostavno zaboravim da postoje i drugi ljudi koji nas čitaju i doživljavaju. Oprostit će mi na tome :)
@ Zrinka, hvala ti na komentaru! Zaista to cijenim. :)
Ja kuham iz hobija, čisto radi svog zadovoljstva, nikako radi novca, a još više od svega volim fotografiju i di god da idem nosim fotić sa sobom. Moj mali "idiotić" kako ga je nazvala moja Nina. Mali, ali još pali :) Moji su se svi već naviknuli na to. Kad im treba neki recept koji je provjeren pitaju me što da rade s bundevom, ili s slatkim krumpirom... Ja im dajem svoje i vaše, provjerene recepte. Uživam u tome što radim, i dok uživam i dok to volim, uvijek će me tu biti. Sa mojim hvalospjevima i žalopoljkama. Smetalo to nekom ili ne. Da ne budem prosta :)
Shvaćam da vas većina nije nikome rekla za blog. Ali ljudi to nekako saznaju. Bili vam oni prijatelji, poznanici, ili ljudi koje jednostavno mislite da neznate. Internet je javan. A ljudi, pogotovo susjedi i oni zavidni, vole gurati nos di im nije misto.
@ Monika, imaš pravo, ovo što si navela još je gore. Ne mogu virovat da takvo nešto uopće postoji. Zar je tako teško biti sretan zbog tuđe sreće ma koliko mala bila? Znaj da svaki tvoj post, kao i većinu vaših postova koji ja čitam (i slinim nad slikama), preko mojih leđa čita i M. Nekad mu vaše slike zapnu za oko pa me pita oću li mu to napravit. Kao i moji prijatelji.
Ali takvi ljudi misle da te vrijeđaju i provociraju. Ja očito imam onu polovicu Dalmatinske krvi koja je prevagnila pa samo odmahnem rukama. Nisam više dijete, jesam mlada, ali sam i za koju godinu pametnija. Kao što je Zrinka rekla, da nas ne vole, ne bi nas čitali.
I sve ostalo ide u povijest :)
Majo, da l si nekad prelisatala neki blog o modi. To je pravo malo carstvo i blog zajednica čak i veća od naše. E, meni su oni čudni kad vidim sa kojim žarom se priča o tome, pa tako gledam da smo i mi nekome ko gleda sa strane čudni da toliko možemo naklapati o hrani. Najbolji naslov za blog mi je Ko ne voli cipele, ne voli ni ljude - genijalno. Svako ima svoju opsesiju!
DeleteKad se sve zbroji i oduzme ovo je jedno izuzetno kulturno mesto na internetu (na Coolki je užas imala sam prilike da padam sa stolice kad sam čitala komentare zlobne). Evo vidiš Zrinka te čita svaki dan a žena ne ostavlja komentare, pa mi je čudno da postoje fanovi koji su stalno prisutni a ja zaista imam osećaj kao da mi sve čavrljamo u našoj sobi i niko nas niti vidii niti čuje.
Well most of my friends knows about my blog ! But some of them still can't believe that I actually cook and click all these :)In the season of orange this bar recipe is a keeper. Can't wait to try it!
ReplyDeleteOh yes... I can see this treat is very popular. Whenever I see orange zest peeking from the sweets. I just feel so tempted to try. Sweetness with a hint of zesty citrus flavor definitely makes me drool... I am trying not to eat as much as sweets, but how could I refuse when I see delicious cake like this one! ;-) I would ask for a favor if you are near by... just one piece please....=P
ReplyDeleteNisam nikome koga znam iz RLa rekla za blog i mislim da ni ne znaju. To (bloganje) se u mojoj sredini smatra zanimacijom za zaludne, tako da ne bih rado priznala tu moju slabost (iako ne vidim razliku izmedju bloganja i drugih hobija). Elem, 'ziv stid bi me pojeo' da neko sazna da sam to ja! Zbog toga ne mogu pisati i objavljivati fotke koje bih zeljela, sa jedne strane, a sa druge, mozda doza opreza i nije losa, ipak blogove mogu citati svi (paranoja usadjena u djetinjstvu - ne govori sa nepoznatima, nikada ne reci kako se zoves, gdje stanujes, kako ti se zovu roditelji i gdje rade...i naravno nikada ne govori strancima koliko Jugoslavija ima stanovnika - ovo mi je najbolje, to su nam uvijek govorili u skoli prije ljetnog raspusta:)).
ReplyDeleteA sto se tice komentara koji mi ne odgovaraju...volim ih zasto da ne, uvijek sam za dobru diskusiju uz argumente. Inace rado ostavim zajedljive/uvredljive komentare bez argumenata, posto oni govore o komentatoru a ne o meni (ili onome kome su upuceni). Na zalost do sada me zaobilaze:(
Coolka, imala sam account, ali sam ga pobrisala, sada ga opet imam da bih mogla sacuvati pojedine recepte (tako je najlakse). Inace, bez uvrede (iako sam misljenja da nas zapravo niko ne moze uvrijediti, sem da nam u stvari kaze ono sto i sami slutimo o sebi i naravno ne volimo kod sebe), na Coolci se skuplja drugacija struktura (tu prije svega mislim na intelekt) korisnica. Bas se vidi da je procentualno dosta, da tako kazem 'simple' osoba u opticaju, pa je shodno tome i nivo komunikacije takav.
Ipak, nije ni Coolka tako losa, ima dosta prijatnih osoba (ne znam nikoga osobno i ne zelim upoznati) i dosta dobrih stvari za nauciti. To je i normalno sa tolikim prometom korisnika.
Majo jako lijep i iskren post.
ReplyDeleteJa bih rekla da je blog jedno imaginarno, predivno mjesto u kojem svatko od nas pomalo može biti ono nešto što trenutačno želi ili se razvija u tom smislu, a nema mogućnoati da to ostvari,...food stylist, interior stylist, fotograf,...
Ovdje se razvijaš kao u svakom drugom hobbyu, svima su nam počeci bili teški, ali ono što sam shvatila , a to je da je odlika dobrog bloga, otvorenost, iskrenost,a to je ono što ja nalazim u tvome blogu. Stoga, nemoj odustajati od iskrenosti i onoga što jesi, i nitko od nas to ne bi trebao, jer je to ono što nas čini drugačijim od onih koji preko nas liječe svoje frustracije,.. draga Majo oni su samo zavidni.
Sa svog stručnog stajališta mogu samo još jedno dodati, kada živiš u trivijalnoj sredini, ako dozvolimo možemo vrlo lako postati robovi njihovih predrasuda,.. biti drugačiji, raditi ono što volimo i što nas usrećuje ( bloganje), to je ono što njih smeta. Zato budi i dalje otvorena i iskrena.
Još bi samo kratko napravila jednu simboliku,...znate ništa se mi ne razlikujemo puno od one moje djece u vrtiću,...u protivnom ako ne radimo na sebi.
Kad dođe novo dijete u grupu, još ako je drugačije od drugih, ili ima neke vještine u kojima je dobar, e onda je "nagrabusio" od većine, ali mi to brzo riješimo. Njegovat RAZLIČITOST, to su nas trebali učiti, a to je ono što mi nemamo usađeno i sada učimo!
Ajme šta sam se raspisala!!!
Puno lijepih i iskrenih pozdrava!
Majo, žao mi je šta si se susrela s takvim komentarima. Onaj koji ih piše očito nema pametnijeg posla. Iako najteže, mislim da ih je najbolje ignorirati. Sva sreća ima nas koji volimo čitati tvoje postove, uživati u slikama, suncu i jednom prekrasnom dijelu naše obale...
ReplyDeleteDomaće naranče su najbolje-ja ih obožavam!
Hej Majo,
ReplyDeleteja sam malo izvan svih zbivanja i zaokupljena sam nekim drugim temam pa jedva stignem pratiti što se sve događa u našoj blogosferi.
Ne znam što se točno dogodilo, ali žao mi je ako te je netko povrijedio svojim komentarom.
Kod mene je komentiranje svima dozvoljeno i nemam ništa protiv anonimnih komentara, drago mi je čuti i kritiku i pohvalu sve je to dio života. Ipak treba razdvojiti kritiku od vrijeđanja, a hvala bogu takvih komentara nisam imala.
Također treba prihvatiti činjenicu da smo u onom trenutku kad smo blog učinili javnim otovrili svoj rad i komplimentima i kritikama pa tako i jedne i druge treba prihvatiti. Uostalom nikad ne možeš zadovoljiti svakoga i svačiji ukus i uvijek će se naći netko kome nešto nije po volji.
Ne očkujem da se neki slučajni prolaznik na mom blog raduje zbog mog uspjeha, ne očkujem da ga to uopće zanima niti da u tome vidi nešto važno. Ipak su blogovi nešto što radimo za sebe i svoju satisfakciju i teško netko ko nije u tome može shvatiti naše motive i pobude. :)
Moji svi prijatelji sada znaju za blog, ali to tako nije bilo u početku. U početku mi je bilo strašno neugodno to ikome reći. Kad su oni to saznali skužila sam koliko sam bila glupa sa svojim strahovima jer su svi od reda pozitivno reagirali.
Zapravo cijelim ovim komentarom ti hoću reći da se ne opterećuješ, ljudi koji te vole te i podržavaju i to je ono najvažnije, a uvijek će se naći i onih koji će misliti drugačije.
Apsolutno se slažem s Majom da zajedljive i uvrjedljive komentare treba ostaviti na blogu. Takvi komentatori govore puno o sebi, a ništa o tebi.
Vrlo, vrlo malo ljudi zna da pišem blog. I imam nameru da to tako i ostane. Naročito što živim od potpuno desete stvari. Ljudi u mojoj okolini poštuju i vole moju kuhinju, ali ima i onih koji prevrnu očima "opet ti i tvoje kuvanje".
ReplyDeleteZa rđave, a maliciozne komentare je još rano, jer sam odskorašnji bloger, ali verovatno će biti i toga. Kao i u životu, postoje dva leka za to: ignorisanje (kad mogu) i ekstremno naoštren jezik koji seče kao britva (meni draži način). Zlih i/ili zlonamernih ljudi će uvek biti, ali oni nam pomažu da se mi dobri istaknemo :-)
Kada sam počela da pišem blog, osim ukućana, nikome nisam rekla za njega sigurno godinu dana. Ni dečku pa se posle naljutio što sam krila :)
ReplyDeleteSa Coolke sam se povukla u gotovo isto vreme kao i Monika (i nisam sigurna, ali mislim nakon istog događaja). Za svo ovo vreme kako pišem blog bilo je svakakvih komentara i svakakvih "događaja" u blogosferi. Mogu da kažem, ma baš me briga i iskuliram, ali realno, svaki me pogodi, neki više, neki manje.
Post na sličnu temu godinama imam želju da napišem, ali mi nešto ne ide, valjda zbog nagomilanih emocija... Svaka zajednica, pa i ova privuče svakakav tip ljudi. Čini mi se da sve u početku izgleda lepše ali kada prođe dovoljno vremena svako na kraju počne da bude onakav kakav je u rl.
Za ovog tvog anonimusa, šta da ti kažem... Valjda će se umoriti...
ja sam od anonimusa koji ne komentira dosla do toga da sad i sama imam svoj blog. Tek sam friska pa jos nemam losih iskustava, barem ne na blogu, no zahvaljujem na upozorenju. Blog sam pokazala samo nekim osobama iz svoje okoline, onima za koje sam znala da bi im bilo drago da im kazem.
ReplyDeletereceptic je divan, svakako cu ga isprobati.
Ja nisam nikom rekla za blog na početku. Ali nekako mi je sa vremenom izletjelo. Cure su bile na druženju kod mene pa su jele neki kolač koji im se dopao i tražile recept. Ja sam svima bahato poslala link na mail pritom zaboravljajući da uje u gornjem desnom čošku i moja fotka. I sada svi znaju za moj blog i redovito čitaju ali nikada ne komentiraju na blogu već mi kažu uživo i to iskreno. Bilo je čak i komentara da mi to i to ne izgleda fino ali ja volim dobiti povratnu informaciju bila dobra ili loša. A da mi je bilo lakše pisati prije dok nitko nije znao za blog to definitivno. A što se tiče anonimaca i njihovih negativnih komentara to je samo odraz njihovog nivoa na koji se ne želim spuštati.Nasreću još nisam imala negativno iskustvo sa komentarima i moji komentari na mom blogu se odmah objavljuju bez odobrenja.
ReplyDeleteHvala vam svima na komentarima. Drago mi je čuti i vaše mišljenje :)
ReplyDeleteKao i vi, ne vidim razliku u hobijima između kuhanja, fotkanja, mode ili nečeg trećeg. Svatko ima svoju zanimaciju kojom upotpunjava vrijeme :)
Ne smetaju meni anonimni komentari, dapače. Volim kada ljudi anonimni komentar potpišu, mada im to i nije pravo ime. Po tome kako komentiramo druge daje nekakvu sliku o nama samima. A i mi sebi dočaramo sliku komentatora.
Ono što mi smeta, a takve ljude zapravo žalim, jesu napadački komentari koji zapravo nemaju veze s blogom nego s ljudskom zavisti. A ja ne vidim razlog zašto bi meni netko bio zavidan. Možda sam ja tako odgojena.
Evo vam primjer od ove nedjelje. Jedan moj post koji je bio objavljen s prijelaza 2010 na 2011 godinu sadržavao je pregled dobrih i loših događaja koji su mi se dogodili tijekom 2010. godine. Tog posta više nema jer oni koji me prate znaju da su mi prošli tjedan bile pobrisane SVE slike sa svih postova od početka mog bloganja, iz Picassa web albuma kada je moj Google+ račun sinkronizirao slike s Picassom. Uglavnom, sve slike su mi nestale, neke sam uspjela spasiti, a za neke postove (točnije, njih 2) koji nisu sadržavali recept nije mi se ni dalo stavljati slike ponovno. Jer slike u njemu su bile osobne naravi. Tko ih je pročitao tada mogao je sve to lijepo vidjeti. Ništa nije bilo skriveno. I ništa nije bilo namjerno pobrisano.
Onda dođe gospođa Anonimus, za koju sam 99% sigurna tko je, a to zna i ona jer moj blog nakon svog prvog zajedljivog komentara ne komentira više iako je to prije činila kao što me komentirala i prije na Coolinarici. Gospođa očito ne kuži da ja po statističkim podacima mogu vidjeti što je pretraživano i iz koje zemlje pa je u pretraživač upisala riječi "dalmatia gourmande, staž" i "dalmatia gourmande, preseljenje" s namjerom da mi ostavi zajedljivi komentar na tom postu o mom privatnom životu. Postu koji je objavljen početkom 2011. godine. Kada nije uspjela naći taj post gospođa je došla pod moj drugi recept i post da bi ostavila komentar koji nema veze s novim postom, s novim receptom. Zar vama to nije bolesno? Meni je bilo smiješno kada sam pročitala kako je netko čekao ni manje ni više nego punih godinu dana da ostavi takav komentar. Sad mi je žao što ga nisam objavila, ali sigurna sam da bi ga mogla naći u neželjenoj pošti :)
Bolest nije sve šta boli :)
Drago mi je da me čitate toliko dobro da znate što sam pisala u svakom postu. Jer ja zapravo jesam sretna! Takvu pažnju ljudi mogu samo poželjeti :D
I da, na mom blogu dozvoljeni su anonimni komentari :)
Na zalost sam propustila te kometare o kojima pises, mislila sam da mislis uopsteno. Svejedno, moj komentar bi bio isti.
ReplyDeleteMislim da malo preozbiljno shvatate blog, meni on nije bas nista sveto, niti dio je moje intime, to je samo mjesto gdje pisem i citam o onome sto me zanima, uzivam u tudjim fotkama i nadam se da ce moje jednoga dana biti lijepe:)
Mozda tako mislim jer strogo pazim da ne objavim nista osobno, pa me se onda po tom osnovu ni ne moze uvrijediti, mozda jer meni jos niko nikada nije ostavljao zajedljive komentare, mozda zato jer sam drugacija osoba, mozda zato jer stvarno mislim da me moze uvrijediti tj. razljutiti samo ako neko pogodi stvari koje ni ja sama ne volim kod sebe (sto se vodi pod prvim slucajem - nema osobnih stvarni na blogu)...nemam pojma, ali moram priznati da ne kuzim sto se nerviras i zasto te to pogadja. Mozda te ne kuzim jer nisam procitala njene komentare...
U svakom slucaju, proslo je, pisi dalje, fotkaj i dalje, uzivat cemo i citat cemo se svi uzajamno!
Ma uopće se ne nerviram. Poanta je u tome što ona misli da se ja sramim takvih komentara pa ih zato ne objavljujem. To je i bio cilj mog posta. Javno joj reći što mislim o takvim osobama i takvim komentarima. Bez skrivanja :)
DeleteRecept je odličan, osećam i ako ga nisam probala, imam dovoljno kulinarske radoznalosti i iskustva da bar u 90% slučajeva tačno procenim. Ovakve kolače nisam davno pravila, mislim sa mirisom Dalmacije, a ranije uglavnom sam pravila razne keksiće sa rogačima koje mnogo volim. Žao mi je što sam skoro zaboravila miris rogača i Dalmacije ali šta da se radi:-(((
ReplyDeleteNa početku praćenja blogova, dok se nisam potpuno zarazila i ja sam po neki put bila potpisana kao anonimus jer jednostavno nisam bila vešta. Sad sam uvek potpisana svojim imenom. Zapamtite moje ime, mnogo razmišljam o pravljenju bloga, smislila sam i ime. Ako to i uradim onda će mi vaše kritike i sugestije biti dragocene!
Ja ću svakako komentare ostaviti bez moderacije jer sam se davno očeličila na raznim mailing listama na kojima sam bila od 1999. god. pa na dalje. Svuda ima i ovakvih i onakvih ljudi ali sam izgradila savršen osećaj da procenim dobronamernost i ono drugo u komentarima. Od toga je ostalo puno divnih prijateljstava širom Srbije i sveta, neke ljude sam upoznala a neke ne ali verujte kad prođe vreme ostaće vam samo lepe uspomene. Zato se mnogo ne sekirajte i ne pridajite tome veliki značaj, mnogo je vrednije što vama donosi zadavoljstvo.
Moram vam samo reći još ovo, bezveze mi je kad su komentari površni i tu samo da bi se zadovoljila neka forma. Ja kad nisam oduševljena ja radije ćutim a kad mi se baš, baš, sviđa onda sam verovatno i dosadna - tako mi emotivci:-))) Puno pozdrava, Filipova Baka:-)))
Vesna, dobro ti nama došla :) Kad napraviš blog, samo javi ime! Baš se veselimo :D
DeletePre svega moram priznati da se uvek čudim kako neko ko je odlučio da piše blog, poželi da to krije od nekog bliskog kruga ljudi. Ne mogu da nadjem motiv za tu vrstu skrivanja. Sem ako nije iz nesigurnosti i straha... Ali opet, straha od čega?
ReplyDeleteZa blog sam rekla svima u skladu sa vrstom odnosa u kojima smo. Koleginica koja je net-frik će svakako bolje razumeti šta ja to radim, nego mamina komšinica... Ali nikada ni od koga nisam krila, naprosto ne vidim potrebu za tim. Kao i što neke principe od samog starta nisam napustila, tipa da ne komentarišem tek reda radi, niti zato da bih "uzvratila pažnju", ili da ne držim nikakve reklame na blogu. Polazim uvek od sebe, i znam koliko me iritira kad dodjem na neki načičkan ili razbacan sajt/blog, ma taman da je iza ne znam koji svetski kuvar, ćaooo... Nemam ja stomak a ni vremena za to. Sad kad nas je ovoliko puno, žao mi je, ali moj dan ima i dalje 24h od kojih svega max 2.4 mogu odvojiti za sve što se tiče kuvanja-fotkanja-pisanja-sredjivanja... I to radim ZBOG SEBE. Ja sam zadovoljna kad napravim neki post onako kako mislim da treba, to je ono što meni lično znači, što mi donosi neko zadovoljstvo, što me tera da se trudim još više... Naravno, potrebna je i neka potvrda sa strane, da sve to ima smisla, i u tom smislu su meni važni komentari i statistika. Ali, ajmo sad, svako iskreno, najiskrenije, neka se zapita ŠTA JE OSNOVNI MOTIV zbog koga piše blog. Čim to sa sobom raščistite, nadalje je sve bezazleno.
Sa komentarima nisam imala većih problema, bilo je par zajedljivih, ali iskuliram, jer, ima nas raznih. Sujeta je grozna ako se hrani junk-food-om, a inače suština sujete uopšte nije loša, to je neka težnja da se drugima dopadnemo, i dok god se sujeta hrani kvalitetnom hranom, ona je dobra. Imala sam nameru, nakon što me je Nada kratkovido iznapadala prilikom prikupljanja predloga za jedan krug kuvarijacija, da napišem jedan post na temu JUNK FOOD ZA SUJETU. Ali posle mislim... Ako ću pisati uopšteno, izgubiće svhru. Ako krenem u imena i detalje, izazvaću nove napade junk-a... Neka svako svojoj sujeti skuva ono što ova voli da jede, ne može se to ispisati u receptu, čak ni na food orijentisanim blogovima :)
Moderaciju sam uključila zbog gomila spama koji je počeo da stiže nakon otprilike godinu dana blogovanja, a anonimni imaju sva prava kao i registovani, dok god nisu vulgarni i nepristojni.
Pozdrav imenjakinjo, i ne brini puno za pojedince, niti dozvoli da te grize savest što si možda neki bljakasti komentar odbila.
Uhhh, čini mi se Majo, da si pogodila u sridu!
ReplyDeletePročitala sam tvoj post i ovo mi je baš zapelo za oko: "A ako im se ne sviđa trkeljenje koje ostavljamo kao dio sebe na našim blogovima, u našim komentarima, u našim receptima, naše sretne trenutke i žalopoljke (jer ovo su ipak naši blogovi, nezavisni, besplatni i nikome plaća ne sjeda na račun od njih), pa hej, internet je velik, svijet još veći, slobodno nas mogu zaobići :)".
E, baš tako! :))))
Ja imam opciju moderiranja komentara i to sam stavila davno, još od onog trenutka kada sam kod Selme pročitala jedan veoma ružan komentar koji se odnosio ne na recept, nego na Selminu osobnost, a ostavila ga je neka anonimna korisnica sa Coolinarike. I mogu ti reći da mi se nimalo nije svidjela ta ideja da mi blog bude "prljav" sa takvim komentarima. Ne zato što ja ne bih znala odgovoriti, već zato što je moj blog, samo moj. Javni je, dostupan je svima, a opet ga doživljavam kao samo moj i modeliraću si ga onako kako ja hoću.
Da imam blog, rekla sam samo najbližima. Nisam htjela nikakvo eksponiranje, jer je moj blog zamišljen kao moj ispusni ventil. Nikada nisam imala namjeru da se ozbiljno bavim kulinarstvom, izdavanjem kuharica, promocijom sebe u tom smjeru, jer moja interesovanja su na nekoj drugoj strani (u profesionalnom smislu). Blog je samo način da se oslobodim stresa sa kojim se suočavam svakim danom, zbog prirode mog posla. I pišem ga za svoju dušu, što bi se reklo. Međutim, u decembru sam bila na godišnjem okupljanju sa ljudima iz osnovne škole :)))) i baš, baš sam se iznenadila kada je par mojih bivših školskih koleginica izrazilo zadovoljstvo zbog mog bloga. Redovito ga prate, čitaju, isprobavaju recepte. Da nije sve fol, skontala sam po tome što smo iskomentarisale par recepata. I kada smo se pozdravljali bila je zabilješka da ne pravim više toliko velike vremenske pauze i da pišem češće. :))
Ne mogu pisati češće. Pišem tada kada osjetim da mi se piše. Komentare ne ostavljam reda radi, a kada komentarišem, napišem ono što zaista mislim.
Jedno vrijeme sam imala utisak da se i ova blogosfera polako pretvara u Coolinariku, pa sam se iskreno bila malo prepala. :)))))))) Sreća, pa ovdje postoje opcije koje mogu donekle ublažiti Coolinarika-efekat, pa se osjetim nekako bolje.
Nadam se da ne udavih puno sa svojim postom, ali si me pravo povukla za jezik. :)))
A, sada da se osvrnem na recept. Moram ti i to sa velikim žaljenjem reći da u životu nisam probala domaću naranču. Ne što ne volim naranče, nego što nemam odakle da nabavim takve. :( I da znaš da, kada sam prvo vidjela fotke, pomislila sam da se radi o nepečenom kolaču :))
Bilježim si recept, djeluje mi baš fino i onako starinski, ja volim tu vrstu recepata, što slanih, što slatkih, a plus nikad ne znaš kada možeš nabasati na domaće naranče :)))
Kolačić, jako jednostavan i zasigurno jako mirisan :) Anonimni komentari, sreća naša da se statistika može vidjeti :)A uostalom zašto taj netko čita to nešto što netko drugi piše i radi ako to nešto po mišljenju anonimaca ne valja? Jednostavno oko toga ne treba razbijati glavu... takvih će uvijek biti, ali lijepo si sve napisala pa neka se zna :) Moje mišljenje je da kad netko nešto ovako kao blog radi...piše...mislim da je prvenstveno to jedan užitak za tu osobu koja to radi, a užitak postaje veći time kad vidiš da to što radiš ljudi prate i čitaju.
ReplyDeleteKod mene je slučaj da neki u mojoj okolini niti ne znaju što radim, a i da znaju od nekih ljudi mišljenje mi niti malo nije bitno, nekima je stvarno drago, a neki me smatraju ludim...svakakvih nas ima.
Procitala sam ti post i presla na neku drugu stranicu, al sam se vratila nazad.
DeleteNe komentiram reda radi nigdje, vec ako stvarno imam sto reci, a cini mi se da ovdje imam ;)
Par ljudi je znalo za moj blog dok sam zivila di sam zivila, a kada sam preselila kuci....e to me malo drugacija prica. Moje mjesto je malo i svak sve zna, tili mi to ili ne,
cak te ljudi prepoznaju na ulici pa te nekako cudno gledaju ;) ;)Nikako lose,cak vise nego pozitivno, al svejedno...kao da su usli u moj mali svijet ;)
Al nevazno, blog nije nikada ni bio tajna, reakcije su vise nego odlicne, ali....
A za anonimne komentare sta da ti kazem,
njih vise ne dopustam iz cistog razloga vrijedjanja.
Mislim da se nije nikome problem registrirati, mada se uvijek mogu registrirati i sa krivim imenom...
Cinjenica je da jednom kada smo poceli pisti, nevazno iz kog razloga, da li je to za sebe, za svoju dusu ili za nekog treceg, smo izlozeni svacijem misljenju i svakakvim reakcijama.
Netko je vise pismeniji od nekog drugog, netko zna post sloziti kao najbolje stivo koje se sa uzitkom procita, a netko to ne moze....
Svejedno, ono sto volim procitam, sto ne preskocim i zivot ide dalje.
Odmahni rukom i samo naprijed !!!!!!!
tek nedavno pišem blog i nisam još primjetila da je netko ostavio anoniman, negativan komentar na mom blogu. morati ću malo pogledati u opcijama pa da i ja odobrim komentare..
ReplyDeletekolač je divan,jednostavan, baš kakve volim
Draga Majo, ja sam jos uvek jako nova u svemu ovome i nisam imala problema, ali ko zna. Moja porodica zna za moj blog (muz, sestra, roditelji) i jako im se dopada ta ideja... A od prijatelja neko zna neko ne... Ja ni sama ne znam zasto imam blog. Uzivam u tome. To mi je i hobi i ispusni ventil. Ne mislim da sma neka ludacki dobra kuvarica koja ce svet nauciti kuvanju, vec jednostavno pokazujem ono sto volim. Moj mali cosak na Internetu... :)
ReplyDeleteJa ne znam nista o bilo kakvim pricama koje se kriju iza blogova. Ne znam ko koga ne voli ili voli i zasto... Ali iz postova i komentara sam prepoznala neke ljude koje sam jako zgotivila i jako su mi dragi (npr. ti, ne kazem to reda radi, veruj mi...). I dalje ne znam da li bilo koga zelim upoznati...
Znajuci sebe, verovatno bi me bilo koji nekulturan i ruzan komentar zaboleo. Takva sam... Ali, mislim da ne bi trebalo...
Nemoj se sekirati! Dok god ima ljudi koji zaista cene to sto radis - to je to... A jos je vaznije - dok god si ti zadovoljna...
Mi cak ni na Coolinarici nismo imale problema, ali to je zato sto smo se uvek drzale po strani. Ni sa kim nismo postale bliske...
prije nekoliko godina dok sam otvorila svoj prvi blog nisam nikome rekla najviše iz razloga jer je u ono vrijeme kod nas pojam bloga bio još pomalo nepoznat, kasnije su neki sami otkrili i pitali me, a kad je jedan otkrio otkrili svi... drago mi je zbog onih koji me podržavaju, a oni koji ne nije mi bitno jer ne pišem zbog njih
ReplyDeletešto se tiče anonimnih komentara imala sam iskustva na blogeru, ali kad sam preselila na wordpress više nemam problema
neki ljudi su jednostavno takvi da žele povrijediti druge, ali mislim da se na njih ne treba obazirati jer nisu vrijedni naše pažnje
što se tiče kolačića odličan, još da su mi domaće naranče, mmm...
Draga Maja, krenuti ću i ja sa komentarima i blogom iako moram reći da kolačić zapravo zaslužuje da ga se dotakne prvoga.
ReplyDeleteJa do sada nisam imala posebno negativnih ili neugodnih komentara, ali sam spremna i na takve. Ne mora se svakome svidjeti ono što objavim i ima pravo to reći. No mislim da i za to postoji lijepi način kako se to napravi. Isto tako negativno komentirati nešto i o nekome na blogu iz čisto osobnih razloga mi je skroz neprihvatljivo. Pa za to postoji privatni mail ili neki drugi način, ako je osobno neka bude osobno.
Blogovi su javni, ali su opet i naši, moderiranje nam je dozvoljeno i tu se nitko ne treba ljutiti ako nešto želimo da se vidi a nešto drugo ne želimo.
Ja moje pisanje bloga ne krijem, ali niti ne objavljujem svima i svakome. Do sada sam imala reakcije "super ! " od onih koji blog povremeni i poprate, ili " a kad nemaš drugog posla" :) od onih koji su taj tren kada su to izgovorili zaboravili o čemu smo pričali :). Pročulo se i u firmi ovo što radim (blog, pa marmelade :) i iskreno sam bila iznenađena i sretna zbog puno pozitivnih komentara i podrške kolega. Sigurno ima i čitatelja za koje ne znam da dođu na blog i to me veseli i hvala im , ali kao i mnoge cure ovdje nisam toga uvijek svjesna već mislim da smo tu samo mi koji se na ovaj način redovno družimo.
Uživaj Maja u ovome što radiš , super radiš i mi uživamo u tvojim postovima, receptima, slikama ....., one koji će ostaviti neki osobni loši komentar ne uzimaj zaozbiljno. Mi smo tu iz drugih razloga, prije svega cijenimo jedna drugu i to što radimo , i svi iskreni komentari i konstruktivne kritike su dobro došli !
I ja cijenim ovaj kolačić, moram se vratiti na njega :). Odličan ti je recept, tako dobro izgleda, zagrizla bih ga ovako sa slike :)
A delicius recipe! I like very much.
ReplyDeleteGood day